Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliku Gospojinu, jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen vaznesenju presvete Bogorodice.
Ovaj praznik, kojim se završava i dvonedeljni post, uspomena je na smrt Bogorodice i dan kada se ona vinula na nebo Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice jedan je od najvećih hrišćanskih praznika.
Ovaj veliki praznik se u Srbiji smatra posebno danom svih žena i majki!
Slavi se u pomen Presvete Bogorodice, tačnije dan Uspenja Presvete Bogorodice, kada se ona vaznela na nebo i “predala svoj duh u ruke Spasitelja”.
Uspenje Presvete Bogorodice se praznuje od IV veka, u sklopu kolektivnog praznika Sabora Presvete Bogorodice. Kao samostalni praznik počeo je da se proslavlja u Jerusalimu tokom VI veka.
Prema predanju, Bogorodica je živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, a nadživela je svog sina i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju.
Kako prazniku prethodi dvonedeljni post, 28. avgusta posebno žene idu na pričest jer se ovaj dan smatra praznikom žena i majki.
U nekim krajevima smatraju da je u periodu između dve Gospojine, Velike i Male najbolje brati lekovito bilje kojim se leče zarazne bolesti. Po celoj Srbiji se održavaju vašari i narodni sabori. Veliki broj crkava i manastira Srpske pravoslave crkve slavi ovaj praznik kao svoju slavu.
